Okvir: Opet, vaši kvir-feministički stavovi sigurno utječu na muziku koju birate.

Aida: Mislim da da. Mi nikada ne bismo slušale izvođače koji su problematični. Trudimo se da uvijek puštamo i izvođačice. Definitivno je muzika koju slušamo odraz naših stavova.

Ehlimana Elma: Postoje bendovi koje mi stvarno smatramo utjecajnim. Na Sestre veliki utjecaj ima The Knife. Ja lično ih pratim već dosta godina i The Knife je sigurno najinteligentniji elektronski duo. Oni/e su se bavili/e rodnim i kvir studijama, a nekako su uspjeli da se probiju na mejnstrim scenu. Ja sam jako inspirisana njihovim idejama o razbijanju heteronormativnosti i promoviranju feminizma.

Okvir: Da li je uopšte moguće izaći iz okvira scene ili žanra. Da li je to vaša ambicija?

Aida: To bismo željele, da bi ljudi koji nisu upoznati sa tom muzikom i politikom to mogli da čuju. Sigurna sam da postoje ljudi koji npr. nisu čuli/e za The Knife ali bi im se to jako svidjelo. Bitno je doći do šire publike, zato što bi to pomoglo na neki način kroz muziku da se ljudi edukuju. Sva muzika je na neki nači jako povezana sa politikom.

Ehlimana Elma: To je ono što bismo mi htjele. Da imamo političku pozadinu. Da budemo duo koji će biti utjecajan, mejnstrim, a ne kvir. Opet, The Knife nije kvir duo, ali ima strašan utjecaj.

Okvir: Zašto je u našem društvu tako važno stavljanje u kutije i označavanje svega?

Ehlimana Elma: Mislim da je to starašno lagano. Ljudi idu linijom manjeg otpora, jer je to lagano uraditi.

Aida: Ljudi označavaju druge ljude jer se tako osjećaju sigurno. Kažemo ta osoba je takva, da ga/je nekako označimo i onda odlučujemo da li se sa tom osobom družimo ili ne. Unutar aktivističkih pokreta, ne mislim da je to nužno štetno, ali kada nekoga tako označimo, onda ga/je nekako i ograničavamo. Nije bitno da li će neko tvoju umjetnost označiti kao feminističku ili ne, bitno je ono što ti želiš da kažeš svojom umjetnošću.

Okvir: Koliko ima prostora za muziku kojom se vi bavite. Kako se za taj prostor izboriti?

Aida: Što se tiče muzike, mislim da se definitivno može naći prostor u Sarajevu, da se nešto organizuje.

Ehlimana Elma: Ja nisam pomislila na fizički prostor. Nego više da li bismo mi mogle da nađemo svoje mjesto u moru dub stepa ili kako se već sve to zove. Zašto da ne?! Naravno, mi ne želimo da diskreditujemo nikoga, ali ako na neke evente može da dođe 300 ljudi ne znam zašto bi bili/e ksenofobični pa ne bi htjeli da poslušaju nešto drugo, nešto novo. Kroz cijelo odrastanje u Sarajevu stalno slušamo kako ovdje nema ništa, kako nema para i ništa ne može da se organizuje. A da postoji želja ljudi za nečim novim – postoji. Za neko vrijeme, mi bismo sigurno mogle da nađemo mjesto.

Okvir: A možda i postoji neki stereotip o DJ-u koji je muškarac, koji je strejt?

Ehlimana Elma/Aida: Da!

Okvir: Mislite li da bi takvi stereotipi bili prepreka?

Ehlimana Elma: Baš zbog toga! Ja ne mislim da je to prepreka. Ja bih zbog toga željela da mi dođemo na neku visoku razinu.

Aida: Svi popularni svjetski DJ-evi su sve muškarci. I mi to sve znamo, da je ženama teže uklopiti se u tu scenu, jer postoji nekakva uloga za žene u muzičkoj industriji i definitivno bih baš zbog toga željela da se pojavimo na nekim drugačijim eventima. Samo da ljudima pokažemo da ima nas. Tako je i bilo sa repericama na Balkanu. Prije desetak godina nije ih nikako bilo, a sada ih već ima nekoliko. I to je dobro.To je pokazatelj da se stvari mogu mijenjati. Mora se stalno vršiti pritisak.

Ehlimana Elma: U svijetu postoji jako mogo kompetentnih i utjecajnih ženskih DJ-eva i koje su jako mejnstrim. Tako da je to moguće.

Aida: Tako smo mi svojom pojavom otpor. Jer kad je scena tako muška, kada se pojave žene onda su svojom pojavom otpor i neka vrsta promjene. Tu ne moraš ništa mnogo reći. Ljudi to primijete jer je nešto novo, iako nisu možda ranije o tome razmišljali.

Okvir: Gdje vas uskoro možemo slušati?

Ehlimana Elma: Sestre planiraju da imaju party za prvu noć Merlinke, 29. januara. Nama je još važno da kažemo da se na naše partije naplaćuje ulaz, a mi smo stavile simboličnu cijenu od 3KM. Bitno je i da ljudi znaju da je to jedan od načina na koji se finansira TANKA. Naravno da želimo novac za stvari koje radimo. Postoji negativna konotacija u Bosni i Hercegovini za umjetnike koji žele da naplate svoj rad. Mi da bismo nastavile raditi trebamo novac.

Okvir: Da, otkud ta ideja da umjetnost nije rad?!

Aida: To dolazi iz ove naše kulture “od umjetnosti nema hljeba i neću uopšte da se bavim tim”. Pošto TANKA funkcioniše kao neformalna grupa, naš najveći izazov je finansiranje. Tako da smo razočarane kad ljudi ne žele platiti ulaz na partije i još tako podržati naš rad.

Također, jako mi je drago kada vidim da ljudi dođu na parti i da plešu i skaču, da se ljube i grle i zabavljaju. Tako da nije to samo zbog novca za Tanku, drago mi je da vidim da je ljudima zbog te muzike super.

Ehlimana Elma: Mislim i da dolazi dosta ljudi koji nisu u tom kvir okviru. Inače na partije dolaze uvijek isti ljudi jer je tu siguran prostor. Međutim, ja sam primjetila da na našim partijima dolaze ljudi koji ne bi odabrali LGBT klub kao destinaciju za izlazak u petak navečer. Mislim da smo Aida i ja strašno doprinijele tome.