Šarena laža / Šifra: Kuma
Ona mi se smeje.
Meni.
Ona koja sa svojim čovekom već tri godine nije spavala.
Meni se smeje.
Ona koja se kune u vernost i večnu ljubav,
a očima šibicari po kafani tražeći malo flerta
nudeći svoj dekolte na izvolte svima.
I meni.
Ona mi se smeje.
Ona koja svojoj deci ne kupi čokoladu
kako bi sebi platila još koji minut solarijuma.
Ona čije telo nikada više neće biti mlado
jer ne ide to tako, džabe kvarcovanje.
Ona koja na poslu zavodi šefa za bolje radno mesto
I hvali se time kako je on gleda.
Kaže kevće za njom kao pas.
Ona koja je sve svoje ženske atribute
stavila u službu love.
I opet je nesrećna.
Nesrećna je, jer njen čovek je ne vidi.
Za njega je ona…
Ništa.
Sena.
Vetrić.
Talaščić.
Oblačić.
Ona je sve ono sporedno
što kad štrči bode oči.
Ona mi se smeje.
Što sam sam.
A zgodan.
Što neću s njom.
Što ne znam šta propuštam.
A ja je puštam da veruje.
Da živi sovje šerene dane od lažnih perli..
Puštam je. Znam dugo se ne bi smejala da zna.
Da samo zna, koliko u njenom čoveku ima strasti za mene.
Meni nije smešno.
Meni je lepo. Lepo mi je, samo dok nju ne sretnem.
I ja sam čovek. I moji su dani šareni od lažnih perli.
Samo ne tako. Kod mene je sve unutra.
Iza zatvorenih vrata.
Ništa javno. Ništa na izvolte. Ništa na atribute.
Ona mi se smeje.
A kako bismo samo mogli plakati zajedno.
A onda se dugo grliti srećni,
rastajući se mirno od prošlih života.
Od svih šarenih laža
želeći jedno drugom svu sreću ovoga sveta.
Ovako, čekamo.
Čekamo oboje. Njega.