Saopštenje za javnost povodom obilježavanja Međunarodnog Coming Out dana i nasilnog prekida pres konferencije ‘’Queer Re:act i druge priče’’ i prezentacije projekta Participate 2015

Saopštenje za javnost povodom obilježavanja Međunarodnog Coming Out dana i nasilnog prekida pres konferencije ‘’Queer Re:act i druge priče’’ i prezentacije projekta Participate 2015

Sarajevo, 11. oktobar 2013. godine

Udruženje Okvir i Fondacija OneWorldSEE žele obavjestiti javnost o tome da je borba za slobodu, sigurnost, vidljivost i prava LGBTIQA osoba konstantna i da smo svi/e odgovorni/e za njeno sprovođenje kao i prijavljivanje, procesuiranje i sankcioniranje zločina počinjenim iz mržnje.

U petak, 11.10.2013. godine, pres konferencija povodom obilježavanja Međunarodnog Coming Out dana u BiH, organizovana od strane Udruženja Okvir i Fondacije OneWorldSEE, je bila nasilno prekinuta. Nepoznata grupa muških osoba je ušla u prostor Mediacentra i uz prijetnje su prekinuli pres konferenciju, govoreći: ‘’Pederčine! Nemoj da prođemo kod vas’’, ‘’Ovo nije grad tolerancije, već grad normalnih ljudi, a vi niste normalni! Ovo vam je zadnji put, zadnje što ste organizovali, ovo je zadnji put da ćemo mirno završiti, ja vam kažem!’’ Nakon izgovorenih uvreda i prijetnji po sigurnost organizatorima/cama i učesnicima/cama, grupa je uz negodovanje napustila prostorije Mediacentra. Ubrzo nakon toga, policijska patrola je došla na lice mjesta, slučaj je prijavljen i evidentiran, te je podnijeta prijava nadležnoj Policijskoj upravi.

Fondacija OneWorldSEE i Udruženje Okvir pozivaju odgovorne vlasti da zakonski sankcionišu kako počinitelje nasilja nad LGBTIQA osobama, aktivistima i aktivistkinjama  za vrijeme pres konferencije povodom Međunarodnog Coming Out dana u BiH, 11.10.2013. godine kao i za sve druge akte  nasilja prema LGBTIQA osobama, kao i za vrijeme Sarajevo Queer Festivala 2008. godine.

Ovim putem Fondacija OneWorldSEE i Udruženje Okvir kao organizacije koje se zalažu za dijalog i zaštitu ljudskih prava i slobode izražavanja šalju jasnu poruku da se nasilje ne smije tolerisati.

Ovim putem pozivamo sve nadležne institucije i javnost BiH da se aktivno zalažu za poštivanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, te sankcionisanje kršenja istih. Dan izlaska iz ormara u BiH je čin hrabrosti aktivista i aktivistkinja jer to znači govoriti istinu i kroz to se oduprijeti svakodnevnom brisanju LGBTIQA prava, osoba i kulture. Naša je odgovornost da individualno i kolektivno osudimo kršenje i ugrožavanje osnovnih ljudskih prava te da promovišemo i branimo različitost bez obzira na rod, spol, klasu, rasu, etnicitet, starosnu dob i sposobnost, jer smatramo da svi/e imamo jednako pravo da izrazimo i uživamo svoje slobode bez straha od nasilja, diskriminacije i ugnjetavanja.

U okviru projekta Participate 2015, Fondacija OneWorldSEE i Udruženje Okvir su omogućilei osam LGBTIQA aktivista/kinja da naprave  digitalne priče kroz koje nam govore o svojim ličnim i političkim iskustvima. Udruženje Okvir je napravilo dva participatorna videa ‘’Queer Re:act’’ o kvir aktivizmu u BiH i ‘’S ljubavlju, vaša djeca’’ o odnosu LGBTIQA osoba sa roditeljima da bi se povećala vidljivost LGBTIQA prava, osoba, kulture i identiteta u BiH.

Saopštenje za javnost povodom napada na LGBTIQA aktivistkinje i aktiviste udruženja Okvir

Saopštenje za javnost povodom napada na LGBTIQA aktivistkinje i aktiviste udruženja Okvir

// ENGLISH BELOW

Saopštenje za javnost povodom napada na LGBTIQA aktivistkinje i aktiviste udruženja Okvir

Sarajevo, 27. mart 2013.

Udruženje Okvir želi obavijestiti javnost o tome da je borba za slobodu, sigurnost i ravnopravnost konstantna i da smo svi/e odgovorni/e za njeno sprovođenje kao i prijavljivanje, procesuiranje i sankcioniranje zločina počinjenim iz mržnje.

U nedjelju, 24.3.2013. godine, iza ponoći napadnuta je grupa od sedam osoba, od kojih su pet aktivisti i aktivistkinje udruženja Okvir. Fizički napad se desio u zoni zaštićenog objekta zgrade Predsjedništva u Sarajevu, BiH. Nepoznata grupa od 10-15 muških osoba starosne dobi između 18 i 25 godina uz skandiranje uvredljivih parola “Ubij pedere!” i “Pola stranci, pola pederi!” pratila je, opkolila, te fizički napala grupu aktivista/kinja Udruženja Okvir dobacivajući seksističke, ksenofobne i homofobne komentare tokom nanošenja fizičkih povreda.

Po dolasku policijske jedinice, cijeli slučaj nasilja je evidentiran i podnesena je prijava protiv počinioca, te je slučaj u daljoj obradi nadležnih organa Ministarstva Unutrašnjih Poslova. O cijelom slučaju su obaviješteni Amnesty International, Vijeće Evrope, OHR i OSCE.

Nasilje na osnovu spola, roda i seksualne orijentacije iako sankcionisano zakonom se sve češće svjedoči danas: kroz monstruozno nasilje nad trogodišnjom djevojčicom, hladnokrvno ubistvo 17-godišnje djevojke na Palama, i brutalno nasilje nad aktivistima/kinjama civilnog sektora uključujući Udruženje Okvir.

Pored zločina počinjenih iz mržnje nad LGBTIQA osobama, govor mržnje sa otvorenim prijetnjama smrću u javnom prostoru: ‘’SMRT PEDERIMA!’’, ‘’NA KOLAC! HZ!’’, ‘’PEDERI I LEZBE NAPOLJE! BNF!’’ doprinosi marginalizaciji LGBTIQA zajednice i podsticanju širenja mržnje prema istoj, ali istovremeno vodi marginalizaciji svih onih koji/se se zalažu za slobodu i ravnopravnost.

Ovim putem Udruženje Okvir šalje jasnu poruku da javna šutnja neće nikoga zaštititi, te podsjećaju vlasti da trebaju aktivno da se zalažu za poštivanje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Naša je odgovornost da individualno i kolektivno osudimo otvoreno kršenje i ugrožavanje osnovnih prava te da promovišemo i branimo različitost bez obzira na rod, spol, klasu, rasu, etnicitet, starosnu dob i sposobnost, jer smatramo da svi/e imamo jednako pravo da izrazimo i uživamo svoje slobode bez straha od nasilja, diskriminacije i ugnjetavanja.

Udruženje Okvir se zalaže za slobodu i ravnopravnost svih osoba i zajednica u Bosni i Hercegovini te vas poziva da ponudite svoju podršku i date svoj doprinos u građenju slobodne i ravnopravne BiH tako da sve osobe bez obzira na njihov spol, rod, rasu, etnicitet ili seksualnu orijentaciju imaju pravo na slobodu kretanja i djelovanja kako i slobode i ravnopravnosti.

Udruženje Okvir

Ostale potpisnice/e:

Udruženje Q (Sarajevo)
OneWorldSEE (Sarajevo)
Centar za mlade ‘’KVART’’ (Prijedor)
Akcija građana (Sarajevo)
Ženska posla (Sarajevo)
Oštra Nula  (Banja Luka)
U.G. Budućnost (Modriča)
UNSA Geto (Banja Luka)
Udruženje Priroda (Bratunac)
Fondacija Cure (Sarajevo)
Centar Žena i društvo (Sarajevo)
Prava za sve (Sarajevo)
Udružene žene (Banja Luka)
Udruženje Žene Ženama (Sarajevo)
INFOTEKA – ženski informaciono dokumentacioni centar (Zenica)
Udruženje žena MAJA (Kravica)
Home (Budimpešta)
NLO-Novosadska lezbejska organizacija (Novi Sad)
Zagreb Pride (Zagreb)
Lezbejski kolektiv Dajks (Beograd)
LGBT United Macedonia (Makedonija)
Žene u crnom (Beograd)
Amazonke (Beograd)
LORI (Rijeka)
Labris (Beograd)
SOS Konsultacije za lezbejke (Beograd)
Juventas (Crna Gora)
Queer Brigada (Crna Gora)
Zlatiborka Popov Momčinović
Lamija Kosović

***

Press release on attack committed against LGBTIQA activists of Association Okvir

Sarajevo, March 27, 2013

LGBTIQA Association ”Okvir” issues the following press release as to inform the general public that defending human rights, freedom, safety and equality are a constant struggle and it is our individual and collective responsibility to react, report and sanction hate crimes.

On Sunday, March 24, 2013, half an hour after midnight, a group of seven persons out of which five are human rights defenders of LGBTIQA Association “Okvir”, was attacked. The physical assault happened within the protected zone of the Presidency building in Sarajevo, BiH. Shouting offensive paroles ”Kill the faggots!” and ”Half foreigners, half faggots!” Unknown group of 10-15 male persons, age group 18-25, has followed, besieged and physically attacked the group of activists of Association “Okvir” shouting sexist, xenophobic and homophobic comments during the attack.

After the police had arrived, the entire incident of violence was recorded, a complaint was filed against the attackers and the case is being handled by the Ministry of the Interior. The entire case was reported to Amnesty International, Council of Europe, OSCE and OHR.

Violence based on sex, gender and sexual orientation, albeit protected by the law, is being witnessed nowadays: recent case of monstrous violence over three-year old girl, cold-blooded murder of seventeen-year-old girl in Pale, and brutal violence over civil sector activists, including LGBTIQA activists of the Association “Okvir“.  The entire case was reported to Council of Europe, Amnesty International OSCE and OHR.

In addition to hate crimes committed against LGBTIQA persons, hate speech with open death threats in public place: “DEATH TO FAGGOTS!” “IMPALE! HZ”, “FAGGOTS AND DYKES OUT! BNF!” contributes to the marginalisation of LGBTIQA community through enticing hatred, but at the same time leads to the marginalisation of all those who stand for freedom and equality.

Hereby, Association “Okvir” sends a clear message that public silence will not protect anyone and reminds the authorities they must actively support and protect human rights and freedoms. Our responsibility is to individually and collectively condemn open infringement and violation of basic human rights and to promote and defend diversity regardless of gender, sex, class, race, ethnicity, age and capability, because we believe that we all have equal right to express and rejoice in our freedoms without fear of violence, discrimination and repression.

Association “Okvir” stands for freedom and equality of every person and community in Bosnia and Herzegovina and appeals to everyone to give their support and contribution in building free and equal Bosnia and Herzegovina so that everyone, regardless of sex, gender, race, ethnicity or sexual orientation, have the freedom of movement and act as well as equality.

Association “Okvir”

The rest of signatories:

Udruženje Q (Sarajevo)
OneWorldSEE (Sarajevo)
Centar za mlade ‘’KVART’’ (Prijedor)
Akcija građana (Sarajevo)
Ženska posla (Sarajevo)
Oštra Nula  (Banja Luka)
U.G. Budućnost (Modriča)
UNSA Geto (Banja Luka)
Udruženje Priroda (Bratunac)
Fondacija Cure (Sarajevo)
Centar Žena i društvo (Sarajevo)
Prava za sve (Sarajevo)
Udružene žene (Banja Luka)
Udruženje Žene Ženama (Sarajevo)
INFOTEKA – ženski informaciono dokumentacioni centar (Zenica)
Udruženje žena MAJA (Kravica)
Home (Budimpešta)
NLO-Novosadska lezbejska organizacija (Novi Sad)
Zagreb Pride (Zagreb)
Lezbejski kolektiv Dajks (Beograd)
LGBT United Macedonia (Makedonija)
Žene u crnom (Beograd)
Amazonke (Beograd)
LORI (Rijeka)
Labris (Beograd)
SOS Konsultacije za lezbejke (Beograd)
Juventas (Crna Gora)
Queer Brigada (Crna Gora)
Zlatiborka Popov Momčinović
Lamija Kosović

Laura i Lin / Šifra: Sara

Laura i Lin / Šifra: Sara

Upoznale su se u Nemačkoj na koledžu koji su pohađale i od tada su nerazdvojne. Ljubav na prvi pogled. Hemija koja se između njih stvorila otkrila je da su srodne duše. Ono što čini magiju njihove veze jeste osećaj sigurnosti i sreće kada su zajedno. Sve se desilo u treptaju njihovog oka u jednom danu i u potpunosi promenilo njihov tok života. Osećale su da im se misli poklapaju, emocije produbljuju, a duhovnost raste. Kada se se poljubile varnice su letele na sve strane kao kod sudara dva sveta koji postaju jedan. Jedino pitanje koje su postavljale sebi, od tog momenta, nije kako su se sreli, već kako su do sada mogle da žive jedna bez druge. Znale su da su pronašle svoju srodnu dušu i da ništa na ovom svetu više nije važno koliko to da zauvek ostanu zajedno.

Ljubav na prvi pogled ih je odvela u daleku zemlju kao par gde je ljubav slobodna za sve ljude u Kanadu. Dobile su brzo posao u struci i uselile se u apartman koji je državni u porodičnom kraju. Nema drugih parova kao što je njihov u kompleksu. Nije bilo teško, kada ih upoznaš, da ih ne zavoliš. Ubrzo su stekle Kanadsko državljanstvo. Njihova ljubav je blistala divnom energijom oplemenjenom i širila se gde god su se nalazile. Imale su malo belo kuče i sivu mačku. Svi su se slagali. Uredili su baštu tako da im dolaze ptice iz obližnjeg parka i sve je bilo uravnoteženo. Njihov posao je bio rad sa ljudima u kojima su bile vrlo uspešne. I ja sam ih zavolela, jer suprotno nije ni bilo moguće. Laura kao Nemica i Lin iz Hon-Konga su se divno slagale. Harmonija. Jedino, kad leto dođe, morale su se razdvajati na mesec dana da vide svoje roditelje i to pojedinačno. Nikada zajedno. Kada je jedna otputovala druga je plakala jer joj je ova druga nedostajala puno. Kada bi srela jednu a druga bi bila na putu i u mene je ulazila tuga. Toliko je ta njihova odvojenost bolela da se širila i vetrom. Kažem ja i jednoj i drugoj ponaosob, kada je jedna od njih bila na putu: “Doći će brzo, ne brini!” ali one su bile neutešne sve do povratka jedne ili druge. I to se dešavalao svake godine.

A onda se pokvarila harmonija. Kuče je uginulo od starosti. Ostala je mačka. Laura je često bila depresivna. Izlagala se suncu što više u bašti kao i što je kupila posebno svetlo da bi bila izložena svetlosti u kući. Patila je. Roditelji su je pritiskali kada će da se uda i decu da ima. Nije im nikada rekla da je ona već odavno u braku sa Lin i da ne žele da usvajaju decu. Bolela ju je svaki put promena da se pokazuje kao da je neko drugi kod posete roditelja u Nemačkoj i nije mogla nikada da ih zove u goste u Kanadu. Plašila se kako bi oni reagovali da znaju da voli Lin. Lin je bolje podnosila rastanke i nije se dala zbuniti kada je odlazila za letnji odmor kod svojih roditelja. Možda su oni nešto i naslutili ali je nikada nisu pitali o njenom privatnom životu. I to je bilo olakšanje. Prolazilo je vreme. Godine…

Išle su svake zime na vrhove planina koji su se izdizali iznad Vankuvera i šetale po snegu navlačeći posebne cipele za sneg koje su izgledale kao reketi za tenis. Uživale su u svom sportu. Zvale su i mene ponekad. Grudvale smo se, jurile jedna drugu po dubokom snegu i smejale se. Nije nam bilo hladno. Uvek je bila dobra zabava sa njima. Bilo je prelepo i samo šetati po Vankuverskim snežnim vrhovima. Igrale su dobro i stoni tenis. Šetale se po parku. Imale jedan automobil koji su delele.

Bile su vrlo aktivne u komitetu upravljanja apartmana u organizaciji kompleksa gde su i stanovale. Svi stanari su ih uvažavali i voleli da budu u njihovom društvu. Imale su onaj magnet koji privlači ljude i činile da se ljudi u njihovom društvu lepo osećaju. Ali Laura se osećala svake godine gore. Nije se mogla više nasmešiti kako je ranije umela. Njena tuga posle gubitka psa je bila vidljiva. Niko joj nije mogao pomoći, ni njena Lin. Svetlo je bilo stalno upaljeno u njihovom apartmanu ali nije mnogo pomagalo Lauri. Borila se sa sobom u mislima da li reći roditeljima istinu ili ostaviti situaciju takva kakva je. Mučila se puno. Njene plave oči izgledale su vlažne od puno suza koje je prolivala svakodnevno. Uvek tužne kada sam je srela.

Lin se ponašala kao da je sve u redu, ne želeći da pokaže koliko je zabrinuta za Lauru. Borila se prkosom i davala joj snagu da će sve proći i da će sve biti kao pre. Njih dve u savršenoj harmoniji sa pozitivnom energijom gledanja na svet. Nisu imale više obavezu da šetaju kuče pa su sve više bile u kući. Ponekad me je Lin zvala da šetamo zajedno po okolini. Da šetamo moje kuče i da se lepo ispričamo. Volela sam šetnje sa njom. Bila je kao biser u svetu. Puna razumevanja za sve teme o kojima smo pričale. Mudra i odmerena u svom ponašanju. Radovala sam se našim susretima i bilo mi je teško kada je mi je ponekad spomenula Lauru da se ne oseća dobro. I ja sam bila zabrinuta.

Desila se promena.Trebale su da se odselile u bolje uređen i veći apartman u istom kompleksu. Laura je bila zabrinuta da li će Lin prihvatiti selidbu jer bi to značilo da će ostati i dalje zajedno i ništa ne menjajući u njihovoj vezi. Pošto je Lin pristala da se presele Laura nije mogla da sakrije koliko je srećna. Ostaće i dalje zajedno i ništa se neće promeniti u njihovom harmoničnom braku. Voleće se i dalje kao i prvi put kada su se videle i osetile kao da se poznaju godinama. Zarumeneće im se lice i srce će im kucati jače kada se sretnu. Takva iskrena ljubav pomera planete. Laura i Lin su obavestile roditelje o njihovoj vezi i sve se promenilo na bolje. Nije više bilo strahova i patnji u njihovom životu. Njihove duše su ostale kao jedna i ništa ih više ne može razdvojiti na ovom svetu. Sve se razdanilo. Svetlost je obasjala Laurin život koliko god ga je trebala.

Menjale su vrata na plakarima i lustere. Uredile su apartman sa puno svetla i stila. Moj muž im je postavio parket u apartmanu. Ljubav je cvetala i bilo je divno videti ih zajedno kako se gledaju zaljubljeno ali pred drugima ne pokazuju njihovu fizičku privlačnost. Čista energija. Ne dodiruju se i ne ljube se. Bilo je lako družiti se sa njima. Šta se dešavalo u njihovoj spavaćoj sobi uvek je bila tajna i tako su mislile da treba i da ostane. Tako su odlučile. Ipak, njihovi pogledi su govorili više od reči. Njihova povezanost nije bila samo fizička nego je sijala u svojoj veličini. Toliko su se dobro slagale. Između njih i tišina je objašnjavala sve.

Viđala sam Lauru kako uživa u ležaljci okačenoj na dva drveta i čita knjige obasjana suncem kada je bio lep dan. Viđala sam Lin u šetnji po parkovima u okolini jer je volela da bude aktivna. Mačka je mirno spavala na ogradi njihovog dvorišta. Hranile su ptice koje su dolazile kod njih kao i male kolibre. Baštu su ukrasile veselim ukrasima i svake nove godine postavljale su divna svetleća laneta ispred njihovih vrata. Sve im je uspevalo. I cveće.

Mi smo se odselili iz kompleksa u drugi u istom gradu. Kao i svake godine zaželeli smo im novu godinu u sreći i veselju i one su nam odgovorile isto. Potpisale su se ponaosob. Sada se viđamo ređe. Čovek nekako nema vremena za prijatelje u ovoj zemlji. Vreme leti. Prolazi brzo. Trebalo bi ih pozvati na stoni tenis koji imamo u prostorijama zgrade da se igramo i budemo srećni, one sa svojim brakom i mi sa našim. Čujem, dolaze im roditelji ovoga leta u posetu. U Britanskoj Kolumbiji su dozvolili brakove i u nekim crkvama kakav je njihov. Zakazaće venčanje već iduće godine. Zvaću ih već sutra. Volim da su srećne. Nedostaju mi. Da se malo izložim njihovoj svetlosti.

Продавач ципела / Шифра: Ружичасте ципеле

Продавач ципела / Шифра: Ружичасте ципеле

На шта жене мисле сваког дана? Јесте ли се икада запитали?Од раног јутра, чим отворе очи, једна ствар им је у глави.Без тога не могу.Без тога,жена није жена.Маштају о облику тог предмета, о његовим димензијама, величини, дужини, хоће ли им бити удобан, да ли ће их жуљати или ће им баш бити онако потаман, пасент.То је нешто што их диже у небеса, одводи на седмо небо.

Ципеле.Са високом танком штиклом, са краћом дебљом петом, шпицасте, заобљене, на пертлање, са копчпом, плитке,полудубоке, салонке, шимике, полупатике, балетанке, једнобојне, шарене; једноставно-ципеле.Оно на шта жене мисле сваког дана.Важне су димензије, број ципела то јест одговарајућа величина, дужина газишта, удобност, сви наведени параметри који иду уз добру обућу.О томе размишља млади продавац док ређа новопристигле ципеле по полици.Сваку узме у руку са страхопоштовањем, држи је пажљиво попут скупоцене порцеланске фигурице, загледа је са свих страна, а онда свечано спушта на само њој намењено место на полици, као да се ради о каквој реликвији.Јер, он воли свој посао.Ужива у њему.Не због тога што су му муштерије углавном жене и што има прилику да проучава њихове ноге и стопала, не никако.Мада, и то има својих дражи.Када жена изује своју стару изношену ципелу, промрда на његове очи својим прстићима да би их припремила за испробавање нове обуће, па још ако има оне чувене најлон чарапе, без којих жена и није жена, а испод њих се назире лак на ноктима, па ако је у сукњи и нежно му прикаже и обрисе својих листова, то је призор за који се живи! Осећа се као да се та дама обнажила пред њим, скинула једним потезом своју хаљину закопчану до грла  и стала мирно попут каквог античког кипа, а он постаје археолог који процењује његову вредност.Али, не воли он само због тога свој посао. Он ужива када је муштерија задовољна, јер је све како треба, ципеле су дивне и удобне, а и он је диван, услужан , и оне су му све врло врло врло захвалне, понекад се деси да га чак у знак захвалности и пољубе.Боже, како је он тада срећан! Осећа се као да је испунио веома важан задатак који му је Бог поверио.Јер, да, тако је, добро претпостављате, он верује у Бога и Божји промисао.

О свему томе размишља док ређа нове женске реликвије по полици и пита се какав ли ће му бити данашњи дан. Његове брзе мисли попут саобраћајца зауставља звонце које га обавештава да је неко управо ушао у продавницу. То је млад човек, уредно очешљане и благо зализане косе, нежног лица и лаганог осмеха. Подсећа на неког ђачића првачића који први пут сам иде у школу, без маме или баке.Јер, очеви раде, бар је код нашег продавца било тако.Он не може тачно да процени колико младић има година, од оних је којима је Бог дао да сами бирају да ли имају око двадесет или око тридесет,по потреби.На крају, помисли у себи, то није ни важно, какве везе имају године са куповином ципела! Наш врли продавац претпоставља да је његова управо ушавша муштерија у потрази за поклоном за своју лепшу половину и та мисао изазива широк осмех на његовом лицу. Јер, он воли да помаже.

-Добар дан, добро дошли у нашу радњу! (увек би то била његова прва реченица). Изволите, стојим вам на услузи! ( његов речник је предратни, каваљерски). Како могу да вам помогнем? (почиње лагана предигра…).

Муштерија се осврће око себе, задивљено посматра све те угланцане ципеле које му се смеше и намигују.

-Добар дан.Желео бих да погледам ципеле,салонке.

-Имате ли већ нешто на уму, шта бисте желели?

-Желим нешто посебно за посебну прилику.

Да,мисли наш  продавац, он тражи рођендански поклон за своју вереницу, а када јој буде уручио, у истом тренутку ће је и запросити!Како је то дивно и романтично (предигра се полако развија и расте).

-Показаћу вам наше управо пристигле моделе, заиста су дивни.Да ли Вас интересује нека посебна боја?

-Ружичаста-узврати му младић бачену лопту.

Тачно сам знао,помисли продавац!Ружичасте ципеле за специјалну прилику!То је намењено некој нежној плавушици. Већ му је криво што није лепо и она пошла са својим вереником, па да може  натенане да осмотри њена стопала, чарапице преко нежних листова, бисернобели лак на ноктићима, затим тај дивни тренутак када се њено мало стопало спаја са ружичастом ципелом… (мора мало да успори са овом предигром, помисли у себи сав зајапурен! )

-Ма красно!-узвикну сав узбуђен.Баш смо добили дивне ципеле управо у тој боји.Који број носи Ваша вереница?- упита нестрпљиво, потпуно убеђен како је његова претпоставка о нежној плавуши тачна.

Међутим, изостаје одговор. Младић га држи у неизвесности.Наравно, помисли продавац, баш сам неучтив и непрофесионалан, нисам му ни показао ципеле.Води муштерију до олтара на коме стоје дивне нежноружичасте плишане ципеле, са облим врхом и не превисоком штиклом средње дебљине.Ни претанке ни предебеле, таман онако како треба. Подсећају на оне дивне женствене ципеле из педесетих. Младић их посматра са нескривеним узбуђењем.Види се да му се допадају.Врло пажљиво узима једну, држи је на свом длану и диви се њеним линијама  (код нашег продавца предигра у пуном замаху! , само да издржи до краја купопродаје! ).

-Дајте ми број 39 да пробам –изнебуха рече устрептали купац, гласом неког детектива који само што није открио починиоца злочина.У том тренутку помало подсећа на Херкула Поароа, из млађих дана.

Наш је продавац затечен!Овакав преокрет није очекивао! И да ли је уопште добро чуо, рече ли Поаро јуниор да жели да проба ципеле?! Или да их само ипак боље осмотри…?

-Нисам Вас баш најбоље схватио, рече он стиснута грла.Гласови капљу из његових уста.Желите да пробате?

-Да, свакако, баш ми се допадају.То је оно што тражим!Молим Вас број 39.

Рече, потом седе на жути табуре и поче да изува своје еспадрилице.

Продавац забезекнуто гледа око себе, као да тражи сведока који би га уверио да не сања и да се све то одиста дешава.Предигра се нагло и грубо окончала.

-Да, да,наравно…Донећу Вам.

Одлази у другу просторију.Тамо се задржава извесно време, док испија чашу воде са кашичицом шећера, и потом проналази кутију са жељеним бројем, која је такође ружичаста.Боже, помисли у себи, шта се ово дешава.Враћа се носећи у рукама бетонски блок.

-Изволите, рече оним истим полупискавим гласом, број 39.

Младић узима ципеле, сав задивљен, а потом их обува, устаје и шета по продавници. Наш продавац тешко дише. У неверици посматра младића у црним панталонама и сивом сакоу како се шепури по радњи у ружичастим ципелама са штиклом!!!Мора да је у питању скривена камера, сину му одједном!Па да, помисли, желе да виде да ли сам према свим муштеријама љубазан и подједнако услужан!Нећете ме преварити, рече ликујући, као када дете открије место на коме мајка крије слаткише. Сав препорођен, уз назнаке неке нове предигре, рече предусретљиво младићу који стоји испред великог огледала и врло пажљиво посматра сам себе:

-Дивно Вам стоје! Као да су створене баш за Вас!

-Потпуно се слажем са Вама!Не могу да верујем да сам пронашао оно што сам тражио!

Продавцу умало да излети питање о вереници плавуши, али се угризе за усну.Таман посла, па да му после замере да је нападан!Он воли свој посао и хоће да га сачува.Ова превара шефовима неће успети, разоткрио је њихову игру.

-Јесу ли Вам удобне, не жуљају Вас, број одговара?

-Преудобне, кратко рече младић у ружичастим ципелама.Узимам их!Саша ће се одушевити!

-Ваша вереница, упита продавац помало опрезно, очекујући да коначно чује праву истину;плавуши је рођендан, он ће јој поклонити ципеле и запросиће је; она ће уз сузе радоснице пристати, јер то чека откад; узеће се и живети сретно, уз ружичасте ципеле!

-Мој дечко, заљубљено одговори младић.

Изува ципеле, обува своје сребрне еспадриле.Младом продавцу се чини као да су то две живе сребрне рибе које се мрдају на поду радње у којој је иначе врло срећан.Рибе му се уз зев осмехују.

-Ваш дечко?-изусти некако, а гласови пуцкетају као новогодишње прскалице.

-Да, Саша је мој дечко, а вечерас славимо годишњицу и желим да га изненадим.Обожава када носим ципеле са штиклом, а баш ми недостају једне ружичасте.

Да ли би се Пепељуге побуниле да сада ово виде и чују, помисли у себи, чак помало и уплашен.Заборавио је и на плавушу и на скривену камеру, он мисли само на годишњицу и ружичасте ципеле на ногама младића.

-Срећна годишњица, професионално рече док је куцао рачун.Кикоћу се сребрне еспадриле и подсмевају његовој збуњености.

-Каква срећа да имам мало стопало, уз осмех рече младић напуштајући продавницу, док у ружичастој кеси носи ружичасту кутију и у њој ружичасте ципеле.Сребрне еспадриле машу у знак поздрава.

Млади продавац који воли свој посао и верује у Бога остаје сам.Размишља.Шта се то управо догодило? Продао је ципеле младићу који има дечка Сашу и њих двојица прослављају годишњицу забављања. Младић ће обути ципеле, дечко ће га запросити, а он ће пристати, уз сузе радоснице, јер то чека читаве године. И живеће срећно, у ружичастим ципелама.До краја живота.

Сасвим могућ сценарио, мисли продавац. Зашто то не би било стварно? Напетост спонтано напушта његово тело, као када се истумбана флаша неког газираног напитка ослобађа притиска.Мораш мало по мало да попушташ чеп и омогућиш да напетост исцури.Када би нагло отворио флашу, течност би еруптирала.Поента је у постепености. Допада му се ово размишљање и закључак до кога је дошао. Посматра под а на њему сребрнкаст траг малопређашње рибе.Сети се и своје мајке која му је увек говорила да је толеранција кључ свега.

-Толеранција,драги мој,то је кључ!!!Кад би сви били толерантнији, овај свет би био дивно место, бајка!Али…

Увек је завршавала реченице са АЛИ, иза којих следе три тачке.То би нагонило саговорника да настави њену мисао.У праву си била,мајко. Рече он наглас.Никоме није забрањено да уђе у продавницу и купи ружичасте ципеле.Ниједан закон то не оспорава.То је право свакога од нас.Ето,помисли он,исто то бих могао и ја да урадим.Сети се како има добру другарицу која стално купује мушке дуксерице са капуљачом и кариране кошуље,годинама већ.И никада му ту ништа није било чудно.Да,дође до закључка,свако има право да живи како хоће и мисли да треба.Сви смо слободни. Само што смо склони томе да једни друге спутавамо и судимо једни другима. Срећан је свако ко уме да се ослободи мишљења ближњих или околине, која су често злонамерна.Мисли му јуре као ружичасти ферари, облећу планету.Одједном,срећан је.Неописиво срећан.Осећа како се светлост шири његовим телом.Лакши је за један пар ружичастих ципела али богатији за пар сребрних еспадрила које су му отвориле до тада непознат прозор у његовом унутрашју.Оне пливају у његовом блиском сећању, са намером да постану важна успомена.

Опет му мисли прекида звонце.Отварају се врата и улази симпатичан насмејани старчић са седим брковима.

Збуњен и затечен у својој емотивној нагости, изоставља прву и другу уобичајену реченицу.

-Како могу да Вам помогнем?-у себи мисли,заборавио сам и „добар дан“ да кажем.

-Тражим нешто посебно за посебну прилику-и са ове стране изостаје поздрав, јер је старац због нечега усхићен.

-Реците – изговара наш продавац помало тромим гласом.

– Имате ли ружичасте салонке?

Младић стоји попут војника који очекује узвик „јуриш!“.Стоји чврсто, право, уместо пушке он има оловку у руци.

-Да,управо смо добили дивне моделе.Желите ли да пробате,који би Вам број одговарао?-упита жељно држећи муштерију оловком на нишану.Овде сада нема нежне плавуше, нема скривене камере.

Старчић је срећан и насмејан.

-Хоћу да погледам.Број 38. Унука се спрема за прославу матуре, па сам решио да је изненадим.

-Па то је дивно-рече продавац, помало чак и разочаран што није добио неки оригиналнији одговор.

Уз осмех одлази у магацин,не пије воду са шећером,враћа се носећи ружичасту кутију и у њој ружичасте ципеле.Срећан је.Сад све схвата.Леп је живот у ружичастим ципелама.Оне ће увек некога усрећити. У томе је њихова суштина.Толеранција, шапуће однекуд мајчин глас,ликујући.

Купићу себи ружичасте наочаре, помисли сав срећан.Није важно ко их носи, већ оно што се види кроз њих.И лепо је што свако има другачији, неки само свој поглед и видик.

-Толеранција-рече весело зачуђеном дедици, пружајући му ружичасте ципеле.Сребрне рибе гвиркају кроз излог.

Bol nema dob / Šifra: Lilit

Bol nema dob / Šifra: Lilit

Umirem svakog drugog jutra

Dok silno osjećam kraj slobode!

 

Noću dok gledam zvijezde kako se drugarski vrte u krug a potom, pomislim kako se danas ljudi odriču jedni drugih, tako lako i sebično, poželim napustiti sve…

Evo te i ove noći u mojim mislima

Negdje daleko dok stojiš na ulici i drhtavom rukom biraš po ko zna koji put pogrešan broj.

 

Nisu li svjetla u noći zamračila tvoj razum i moju sjenu.

Neshvatljiva sam ti bila ali si tipkala sve opcije tim grešnim mislima hraneći zadnji damar bola.

 

Čak i kad ti se srce sasuši od čekanja taj jezik praviće promaju mnogim generacijama poslije nas.

 

Kao primjer kako ne treba disati, koračati ni voljeti mržnju ni živjeti umirući…

 

Održava me bol u životu.

Plakala nisam kad si me ostavila.

Plakala sam kad si napustila moj svijet.

 

Grešne smo uzdisale tuđe poglede.

Grešne jer smo stvarne.

Grešna jer nisam faza ni period ni ospica na dječijim rukama…

Uvijek si bila tu u mojim snovima

U mislima!

Snivala sam te otvorenih očiju.

Bila si dio mojih uzdaha, moja čežnja,

a sad moj povod za samoću!

 

Možda sam trebala prikriti toplotu što tinja u njedrima.

Kada znam razlog osmjehujem se tužna.

Svitanja te susreću u nekom zagrljaju i svjedoče tvojoj sreći dok mene potop suza briše

Iz sjećanja uteći ne želim dok sagorjevam.

 

Vrela čežnja isparava dah nad tvojom hladnom rukom i pogled me sasječe za čas.

Nedostižno

Duboko

Ledeno i vječno kao Drina hladna osvježavajući gordo prolaznike tako i ti u meni probudi život…. Sjeti se!

 

Bile smo voljene i odbačene

Bila si topla kao jutarnja postelja i svučena kao noćna haljinka.

Bila si i ostala više od ove voštanice koja gori u čast tebi i u sjećanje da se ljubav ne ugasi čak ni nakon ugašenog života.

Dok živim živjećemo jedina Ljubavi moja!