Naše priče, naš arhiv!

Naše priče, naš arhiv!

Naše priče, naš arhiv!

Sjećam se jednog razgovora kad smo bilei tek počelei da radimo na arhivu kad je neko od nas rekao:

“Ko je moj narod? Ko su moji ljudi? Jeste, imali smo Antifašistički front žena u SFRJ, ali gdje su bile kvir osobe, lezbejke, trans osobe? Moramo saznati gdje su bilie, šta su radilie za vrijeme ovog rata što se mi sjećamo.”

Toliko sila je prošlo Bosnom i Herzegovinom kroz historiju, toliko ratova se vodilo i imamo itekakvo antifašističko naslijeđe. Ali, eto, nas nekoliko je bilo tu, u toj kuhinji, sa stikerima po zidu sa pitanjima vezano za arhiv, pušimo cigare i pričamo: još jedan rat se desio i opet nas nema. Kao da nas nikako nema! To pitanje, ko su moji ljudi? nas je proganjalo. Ta potreba da popunimo tu prazninu je hitna. Jer nam je i cijela politička pozicija dislocirana kroz historiju, kroz tu slijepu mrlju kolektivnog sjećanja u okviru vremenske linije širih historijskih događaja. Tako je arhiv i počeo.

Az, član/ica radnog tima

U okviru Kvir arhiva u toku ove godine radimo na snimanju audio ličnih priča/intervjua LGBTIQ+ osoba iz BiH o odnosima, identitetima, seksualnosti i rodu, osjećaju pripadanja, kreativnosti i radu. Ovaj put su naše prijateljice, lezbejke, biseksualne, kvir žene iz naše zajednice velikodušno podijelile svoja promišljanja vezano za ova pitanja u odnosu na period prije, tokom i poslije rata, kao i trenutnu COVID-19 pandemiju. 

Link na kojem možete poslušati priče/intervjue je OVDJE. 

Veoma nam je bitno da šira javnost i osobe iz zajednice u online prostoru mogu čuti o ličnim iskustvima LGBTIQ+ osoba, različitim identitetima i kreativnom radu, izazovima i rješenjima – pogotovo u ovom periodu pandemije, izolacije i društvenih promjena. Ako želite podijeliti svoju priču, i više ste nego dobrodošlie.

Kvir arhiv je inicijativa koju je nekoliko osoba iz udruženja Okvir i nezavisnih kreativnih radnika i radnica pokrenulo tražeći odgovore na pitanja o seksualnosti, rodu, sigurnosti, o otporu ratu i aktivizmu vezano za našu kvir historiju. Poenta inicijative je da istražuje, dokumentira i čini vidljivim lične priče, historiju i djela LGBTIQA osoba u BiH. Ovu ideju realiziramo kroz seriju intervjua, fotografija, audio i video zapisa, te lansiranje digitalne baze – Kvir arhiva, kao multimedijalne online platforme. U slučaju serije ovih nekoliko audio priča, Feminist Review Trust Fund je prepoznao bitnost očuvanja i bilježenja naše historije, te su nas podržale za snimanje, post produkciju i objavljivanje naših priča. Rad na Kvir arhivu je kombinacija volonterskog i plaćenog rada, gdje je prvi dio rada bio podržan od strane feminističkih i lezbejskih fondacija. Nakon skoro dvije godine ovakvog rada smo se bilie susrelie sa sagorijevanjem pokušavajući kombinovati druge poslove, aktivizam i arhiv te smo naučilie da izgradnja arhiva zahtjeva napor i snagu cijele zajednice ljudi jer se arhiv tiče svih nas. Ako imate neke ideje ili jednostavno želite da učestvujete, ili ako želite da prevodite, editujete ili pišete članke za Wikipediju o bitnim osobama za našu historiju, možete nam se javiti. Bitno nam je da naša historija ostane zabilježena i da su životi različitih osoba kroz historiju BiH vidljivi. 

Naše priče ćemo nastaviti objavljivati na Kvir arhivu. 

Kad sam rekla da je taj aktivizam donio stvarno mnogo, tako da smo uradili mnogo za društvo i za nas same, mislim to stoji. I u ovom smislu kad si me pitala šta ti je bio neki srećan dio iz djetinjstva, tako bih da podijelim taj neki srećan dio, iako je bilo mnogo drugih srećnih dijelova u tom aktivizmu i kroz to aktivističko djelovanje. Bila mi je super jedna situacija kad smo išli na studijsko putovanje u Berlin, jer je Lepa Mlađenović dobila nagradu za lezbejski aktivizam. Išlo je nas dvadeset i dvije, čini mi se, lezbejke i bi, kvir žene iz različitih gradova bivše Jugoslavije. I to je stvarno bilo jedno predivno iskustvo, ono doživjeti to, stvarno sam zahvalna na tome. I kad smo se vraćali iz Berlina, tako sve pod tim utiscima i kako nam je bilo super i bila je ta dodjela nagrade i to smo nekako skroz polezbjeskili. Ne znam kako da to objasnim, tu dodjelu nagrade, zato što je trebalo da bude sve u hetero nekom normativnom modu, a mi smo totalno to preokrenuli da bude ono kako mi želimo, da pjesme budu one koje mi izaberemo, šta znam, tako da mi je to bilo dodatno ono super. I kad smo se vraćali, poslije takvih nekih predivnih iskustava i utisaka, u avionu smo bili sa drugim ljudima i bilo je nas dvadeset dvije. I u nekom trenutku stjuardesa je donjela neke novine da čitamo i tu je bio Telegraf. I sad na toj početnoj strani, na naslovnoj Telegrafa, je bio taj kao tekst da je Lepa dobila nagradu i to je pisalo tako na njemačkom i mi smo ono kao super, super! I od te dragosti smo krenuli da pjevamo Mlada partizanka bila lezbejka! I sad dvadeset dvije nas to pjeva i sjedimo u avionu i ovi drugi putnici gledaju al ono nemaju izbora. Kontaš, nemaju gdje, sad su oni tu, ono, sjede i ćute otprilike. E to mi je neko ono super iskustvo i koje me baš uveseljava svaki put kad pomislim na to nekako se obradujem. Pored mene je sjedila neka žena, sjećam se, i onda je ona mene pitala, kao, pa ko ste vi, šta vi to sad pjevate, šta vi to radite? Ja sam njoj objasnila ko smo mi, šta radimo tu i zašto smo bili na tom putovanju. I onda je ona mene pitala kao, ona je iz Srbije iz nekog malog mjesta s juga, i ona je mene pitala kao šta ti misliš jel ima u tom mom mjestu lezbejki? Ja sam rekla pa sigurno da da, vjerovatno da da, mislim. Ja trenutno ne poznajem ni jednu al vjerovatno da da. Tako da eto i to je nekako nešto pomjerilo i u nama i u toj ženi i u tim svim drugim putnicima. To mi je bilo super, eto.

Dragana

O Kvir arhivu

Vjerujemo da svaka osoba posjeduje svoju priču i znanje o proživljenim iskustvima kroz svoju autentičnu strukturu sjećanja. Mi zajednički i recipročno želimo da učimo kako locirati, ispričati te priče LGBTIQA+ osoba i kolektiva unutar šireg društvenog konteksta.

Kvir arhiv se realizira kroz seriju intervjua, fotografija, audio i video zapisa, te lansiranje digitalne baze – Kvir arhiva, kao multimedijalne online platforme.

Smatram da je bitno da se svaki glas čuje, pogotovo je od velike važnosti da se čuje glas manjine koja nema svoja prava u 21 vijeku u BiH. Mi žene živimo i dan danas u patrijarhalnom svijetu i naši glasovi su veoma često tihi… Biti lezbejka, kvir ili bi žena je veoma teška pozicija na našem surovom Balkanu.

Trebamo biti glasne, trebamo svakodnevno biti inspiracija i jaki vjetar u leđa mladim generacijama… starijim… nebitno… Trebamo jedna drugu gurati i podržavati. Mislim da su lične priče bitne i treba ih gurati u javni prostor. da ljudi postanu svjesni… a možda nekoga ohrabre … da uzme svoj život u svoje ruke i živi punim plućima!

L.

Saopštenje za javnost povodom obilježavanja Međunarodnog Coming Out dana i nasilnog prekida pres konferencije ‘’Queer Re:act i druge priče’’ i prezentacije projekta Participate 2015

Saopštenje za javnost povodom obilježavanja Međunarodnog Coming Out dana i nasilnog prekida pres konferencije ‘’Queer Re:act i druge priče’’ i prezentacije projekta Participate 2015

Saopštenje za javnost povodom obilježavanja Međunarodnog Coming Out dana i nasilnog prekida pres konferencije ‘’Queer Re:act i druge priče’’ i prezentacije projekta Participate 2015

Sarajevo, 11. oktobar 2013. godine

Udruženje Okvir i Fondacija OneWorldSEE žele obavjestiti javnost o tome da je borba za slobodu, sigurnost, vidljivost i prava LGBTIQA osoba konstantna i da smo svi/e odgovorni/e za njeno sprovođenje kao i prijavljivanje, procesuiranje i sankcioniranje zločina počinjenim iz mržnje.

U petak, 11.10.2013. godine, pres konferencija povodom obilježavanja Međunarodnog Coming Out dana u BiH, organizovana od strane Udruženja Okvir i Fondacije OneWorldSEE, je bila nasilno prekinuta. Nepoznata grupa muških osoba je ušla u prostor Mediacentra i uz prijetnje su prekinuli pres konferenciju, govoreći: ‘’Pederčine! Nemoj da prođemo kod vas’’, ‘’Ovo nije grad tolerancije, već grad normalnih ljudi, a vi niste normalni! Ovo vam je zadnji put, zadnje što ste organizovali, ovo je zadnji put da ćemo mirno završiti, ja vam kažem!’’ Nakon izgovorenih uvreda i prijetnji po sigurnost organizatorima/cama i učesnicima/cama, grupa je uz negodovanje napustila prostorije Mediacentra. Ubrzo nakon toga, policijska patrola je došla na lice mjesta, slučaj je prijavljen i evidentiran, te je podnijeta prijava nadležnoj Policijskoj upravi.

Fondacija OneWorldSEE i Udruženje Okvir pozivaju odgovorne vlasti da zakonski sankcionišu kako počinitelje nasilja nad LGBTIQA osobama, aktivistima i aktivistkinjama  za vrijeme pres konferencije povodom Međunarodnog Coming Out dana u BiH, 11.10.2013. godine kao i za sve druge akte  nasilja prema LGBTIQA osobama, kao i za vrijeme Sarajevo Queer Festivala 2008. godine.

Ovim putem Fondacija OneWorldSEE i Udruženje Okvir kao organizacije koje se zalažu za dijalog i zaštitu ljudskih prava i slobode izražavanja šalju jasnu poruku da se nasilje ne smije tolerisati.

Ovim putem pozivamo sve nadležne institucije i javnost BiH da se aktivno zalažu za poštivanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, te sankcionisanje kršenja istih. Dan izlaska iz ormara u BiH je čin hrabrosti aktivista i aktivistkinja jer to znači govoriti istinu i kroz to se oduprijeti svakodnevnom brisanju LGBTIQA prava, osoba i kulture. Naša je odgovornost da individualno i kolektivno osudimo kršenje i ugrožavanje osnovnih ljudskih prava te da promovišemo i branimo različitost bez obzira na rod, spol, klasu, rasu, etnicitet, starosnu dob i sposobnost, jer smatramo da svi/e imamo jednako pravo da izrazimo i uživamo svoje slobode bez straha od nasilja, diskriminacije i ugnjetavanja.

U okviru projekta Participate 2015, Fondacija OneWorldSEE i Udruženje Okvir su omogućilei osam LGBTIQA aktivista/kinja da naprave  digitalne priče kroz koje nam govore o svojim ličnim i političkim iskustvima. Udruženje Okvir je napravilo dva participatorna videa ‘’Queer Re:act’’ o kvir aktivizmu u BiH i ‘’S ljubavlju, vaša djeca’’ o odnosu LGBTIQA osoba sa roditeljima da bi se povećala vidljivost LGBTIQA prava, osoba, kulture i identiteta u BiH.

Saopštenje za javnost povodom napada na LGBTIQA aktivistkinje i aktiviste udruženja Okvir

Saopštenje za javnost povodom napada na LGBTIQA aktivistkinje i aktiviste udruženja Okvir

Saopštenje za javnost povodom napada na LGBTIQA aktivistkinje i aktiviste udruženja Okvir

// ENGLISH BELOW

Saopštenje za javnost povodom napada na LGBTIQA aktivistkinje i aktiviste udruženja Okvir

Sarajevo, 27. mart 2013.

Udruženje Okvir želi obavijestiti javnost o tome da je borba za slobodu, sigurnost i ravnopravnost konstantna i da smo svi/e odgovorni/e za njeno sprovođenje kao i prijavljivanje, procesuiranje i sankcioniranje zločina počinjenim iz mržnje.

U nedjelju, 24.3.2013. godine, iza ponoći napadnuta je grupa od sedam osoba, od kojih su pet aktivisti i aktivistkinje udruženja Okvir. Fizički napad se desio u zoni zaštićenog objekta zgrade Predsjedništva u Sarajevu, BiH. Nepoznata grupa od 10-15 muških osoba starosne dobi između 18 i 25 godina uz skandiranje uvredljivih parola “Ubij pedere!” i “Pola stranci, pola pederi!” pratila je, opkolila, te fizički napala grupu aktivista/kinja Udruženja Okvir dobacivajući seksističke, ksenofobne i homofobne komentare tokom nanošenja fizičkih povreda.

Po dolasku policijske jedinice, cijeli slučaj nasilja je evidentiran i podnesena je prijava protiv počinioca, te je slučaj u daljoj obradi nadležnih organa Ministarstva Unutrašnjih Poslova. O cijelom slučaju su obaviješteni Amnesty International, Vijeće Evrope, OHR i OSCE.

Nasilje na osnovu spola, roda i seksualne orijentacije iako sankcionisano zakonom se sve češće svjedoči danas: kroz monstruozno nasilje nad trogodišnjom djevojčicom, hladnokrvno ubistvo 17-godišnje djevojke na Palama, i brutalno nasilje nad aktivistima/kinjama civilnog sektora uključujući Udruženje Okvir.

Pored zločina počinjenih iz mržnje nad LGBTIQA osobama, govor mržnje sa otvorenim prijetnjama smrću u javnom prostoru: ‘’SMRT PEDERIMA!’’, ‘’NA KOLAC! HZ!’’, ‘’PEDERI I LEZBE NAPOLJE! BNF!’’ doprinosi marginalizaciji LGBTIQA zajednice i podsticanju širenja mržnje prema istoj, ali istovremeno vodi marginalizaciji svih onih koji/se se zalažu za slobodu i ravnopravnost.

Ovim putem Udruženje Okvir šalje jasnu poruku da javna šutnja neće nikoga zaštititi, te podsjećaju vlasti da trebaju aktivno da se zalažu za poštivanje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Naša je odgovornost da individualno i kolektivno osudimo otvoreno kršenje i ugrožavanje osnovnih prava te da promovišemo i branimo različitost bez obzira na rod, spol, klasu, rasu, etnicitet, starosnu dob i sposobnost, jer smatramo da svi/e imamo jednako pravo da izrazimo i uživamo svoje slobode bez straha od nasilja, diskriminacije i ugnjetavanja.

Udruženje Okvir se zalaže za slobodu i ravnopravnost svih osoba i zajednica u Bosni i Hercegovini te vas poziva da ponudite svoju podršku i date svoj doprinos u građenju slobodne i ravnopravne BiH tako da sve osobe bez obzira na njihov spol, rod, rasu, etnicitet ili seksualnu orijentaciju imaju pravo na slobodu kretanja i djelovanja kako i slobode i ravnopravnosti.

Udruženje Okvir

Ostale potpisnice/e:

Udruženje Q (Sarajevo)
OneWorldSEE (Sarajevo)
Centar za mlade ‘’KVART’’ (Prijedor)
Akcija građana (Sarajevo)
Ženska posla (Sarajevo)
Oštra Nula  (Banja Luka)
U.G. Budućnost (Modriča)
UNSA Geto (Banja Luka)
Udruženje Priroda (Bratunac)
Fondacija Cure (Sarajevo)
Centar Žena i društvo (Sarajevo)
Prava za sve (Sarajevo)
Udružene žene (Banja Luka)
Udruženje Žene Ženama (Sarajevo)
INFOTEKA – ženski informaciono dokumentacioni centar (Zenica)
Udruženje žena MAJA (Kravica)
Home (Budimpešta)
NLO-Novosadska lezbejska organizacija (Novi Sad)
Zagreb Pride (Zagreb)
Lezbejski kolektiv Dajks (Beograd)
LGBT United Macedonia (Makedonija)
Žene u crnom (Beograd)
Amazonke (Beograd)
LORI (Rijeka)
Labris (Beograd)
SOS Konsultacije za lezbejke (Beograd)
Juventas (Crna Gora)
Queer Brigada (Crna Gora)
Zlatiborka Popov Momčinović
Lamija Kosović

***

Press release on attack committed against LGBTIQA activists of Association Okvir

Sarajevo, March 27, 2013

LGBTIQA Association ”Okvir” issues the following press release as to inform the general public that defending human rights, freedom, safety and equality are a constant struggle and it is our individual and collective responsibility to react, report and sanction hate crimes.

On Sunday, March 24, 2013, half an hour after midnight, a group of seven persons out of which five are human rights defenders of LGBTIQA Association “Okvir”, was attacked. The physical assault happened within the protected zone of the Presidency building in Sarajevo, BiH. Shouting offensive paroles ”Kill the faggots!” and ”Half foreigners, half faggots!” Unknown group of 10-15 male persons, age group 18-25, has followed, besieged and physically attacked the group of activists of Association “Okvir” shouting sexist, xenophobic and homophobic comments during the attack.

After the police had arrived, the entire incident of violence was recorded, a complaint was filed against the attackers and the case is being handled by the Ministry of the Interior. The entire case was reported to Amnesty International, Council of Europe, OSCE and OHR.

Violence based on sex, gender and sexual orientation, albeit protected by the law, is being witnessed nowadays: recent case of monstrous violence over three-year old girl, cold-blooded murder of seventeen-year-old girl in Pale, and brutal violence over civil sector activists, including LGBTIQA activists of the Association “Okvir“.  The entire case was reported to Council of Europe, Amnesty International OSCE and OHR.

In addition to hate crimes committed against LGBTIQA persons, hate speech with open death threats in public place: “DEATH TO FAGGOTS!” “IMPALE! HZ”, “FAGGOTS AND DYKES OUT! BNF!” contributes to the marginalisation of LGBTIQA community through enticing hatred, but at the same time leads to the marginalisation of all those who stand for freedom and equality.

Hereby, Association “Okvir” sends a clear message that public silence will not protect anyone and reminds the authorities they must actively support and protect human rights and freedoms. Our responsibility is to individually and collectively condemn open infringement and violation of basic human rights and to promote and defend diversity regardless of gender, sex, class, race, ethnicity, age and capability, because we believe that we all have equal right to express and rejoice in our freedoms without fear of violence, discrimination and repression.

Association “Okvir” stands for freedom and equality of every person and community in Bosnia and Herzegovina and appeals to everyone to give their support and contribution in building free and equal Bosnia and Herzegovina so that everyone, regardless of sex, gender, race, ethnicity or sexual orientation, have the freedom of movement and act as well as equality.

Association “Okvir”

The rest of signatories:

Udruženje Q (Sarajevo)
OneWorldSEE (Sarajevo)
Centar za mlade ‘’KVART’’ (Prijedor)
Akcija građana (Sarajevo)
Ženska posla (Sarajevo)
Oštra Nula  (Banja Luka)
U.G. Budućnost (Modriča)
UNSA Geto (Banja Luka)
Udruženje Priroda (Bratunac)
Fondacija Cure (Sarajevo)
Centar Žena i društvo (Sarajevo)
Prava za sve (Sarajevo)
Udružene žene (Banja Luka)
Udruženje Žene Ženama (Sarajevo)
INFOTEKA – ženski informaciono dokumentacioni centar (Zenica)
Udruženje žena MAJA (Kravica)
Home (Budimpešta)
NLO-Novosadska lezbejska organizacija (Novi Sad)
Zagreb Pride (Zagreb)
Lezbejski kolektiv Dajks (Beograd)
LGBT United Macedonia (Makedonija)
Žene u crnom (Beograd)
Amazonke (Beograd)
LORI (Rijeka)
Labris (Beograd)
SOS Konsultacije za lezbejke (Beograd)
Juventas (Crna Gora)
Queer Brigada (Crna Gora)
Zlatiborka Popov Momčinović
Lamija Kosović

Nevidljiva / Šifra: Sloboda

Nevidljiva / Šifra: Sloboda

Nevidljiva / Šifra: Sloboda

Ljubav je poseban jezik

kojeg razumiju posebni,

puno više od trljanja tijela i spolnosti,

uzvišena i samo dušom vidljiva.

Ona nije logika niti nauka,

već naivna umjetnica.

Voli da joj se nacrta, oboji i pojasni,

niti je vidovita i predvidiva.

Ljubav je bezuvjetno davanje,

pod mostom i u vili,

kad se sve slomi i sruši,

ona popravi.

Nema tu ni menizma, feminizma

niti egoizma.

Postoji samo želja da ugodiš,

i budeš nečije pola srca,

krofne i šoljica kafe.

Kada bi sve ostavio,

sebstvo i snove, gradove i kuće.

Čuvaš tu posebnu ljubav

jer ona je unutra, sveta i uzvišena,

slobodna.

Posebnim jezikom pisana,

i nije ni stvorena da je baš svako razumije.

Laura i Lin / Šifra: Sara

Laura i Lin / Šifra: Sara

Laura i Lin / Šifra: Sara

Upoznale su se u Nemačkoj na koledžu koji su pohađale i od tada su nerazdvojne. Ljubav na prvi pogled. Hemija koja se između njih stvorila otkrila je da su srodne duše. Ono što čini magiju njihove veze jeste osećaj sigurnosti i sreće kada su zajedno. Sve se desilo u treptaju njihovog oka u jednom danu i u potpunosi promenilo njihov tok života. Osećale su da im se misli poklapaju, emocije produbljuju, a duhovnost raste. Kada se se poljubile varnice su letele na sve strane kao kod sudara dva sveta koji postaju jedan. Jedino pitanje koje su postavljale sebi, od tog momenta, nije kako su se sreli, već kako su do sada mogle da žive jedna bez druge. Znale su da su pronašle svoju srodnu dušu i da ništa na ovom svetu više nije važno koliko to da zauvek ostanu zajedno.

Ljubav na prvi pogled ih je odvela u daleku zemlju kao par gde je ljubav slobodna za sve ljude u Kanadu. Dobile su brzo posao u struci i uselile se u apartman koji je državni u porodičnom kraju. Nema drugih parova kao što je njihov u kompleksu. Nije bilo teško, kada ih upoznaš, da ih ne zavoliš. Ubrzo su stekle Kanadsko državljanstvo. Njihova ljubav je blistala divnom energijom oplemenjenom i širila se gde god su se nalazile. Imale su malo belo kuče i sivu mačku. Svi su se slagali. Uredili su baštu tako da im dolaze ptice iz obližnjeg parka i sve je bilo uravnoteženo. Njihov posao je bio rad sa ljudima u kojima su bile vrlo uspešne. I ja sam ih zavolela, jer suprotno nije ni bilo moguće. Laura kao Nemica i Lin iz Hon-Konga su se divno slagale. Harmonija. Jedino, kad leto dođe, morale su se razdvajati na mesec dana da vide svoje roditelje i to pojedinačno. Nikada zajedno. Kada je jedna otputovala druga je plakala jer joj je ova druga nedostajala puno. Kada bi srela jednu a druga bi bila na putu i u mene je ulazila tuga. Toliko je ta njihova odvojenost bolela da se širila i vetrom. Kažem ja i jednoj i drugoj ponaosob, kada je jedna od njih bila na putu: “Doći će brzo, ne brini!” ali one su bile neutešne sve do povratka jedne ili druge. I to se dešavalao svake godine.

A onda se pokvarila harmonija. Kuče je uginulo od starosti. Ostala je mačka. Laura je često bila depresivna. Izlagala se suncu što više u bašti kao i što je kupila posebno svetlo da bi bila izložena svetlosti u kući. Patila je. Roditelji su je pritiskali kada će da se uda i decu da ima. Nije im nikada rekla da je ona već odavno u braku sa Lin i da ne žele da usvajaju decu. Bolela ju je svaki put promena da se pokazuje kao da je neko drugi kod posete roditelja u Nemačkoj i nije mogla nikada da ih zove u goste u Kanadu. Plašila se kako bi oni reagovali da znaju da voli Lin. Lin je bolje podnosila rastanke i nije se dala zbuniti kada je odlazila za letnji odmor kod svojih roditelja. Možda su oni nešto i naslutili ali je nikada nisu pitali o njenom privatnom životu. I to je bilo olakšanje. Prolazilo je vreme. Godine…

Išle su svake zime na vrhove planina koji su se izdizali iznad Vankuvera i šetale po snegu navlačeći posebne cipele za sneg koje su izgledale kao reketi za tenis. Uživale su u svom sportu. Zvale su i mene ponekad. Grudvale smo se, jurile jedna drugu po dubokom snegu i smejale se. Nije nam bilo hladno. Uvek je bila dobra zabava sa njima. Bilo je prelepo i samo šetati po Vankuverskim snežnim vrhovima. Igrale su dobro i stoni tenis. Šetale se po parku. Imale jedan automobil koji su delele.

Bile su vrlo aktivne u komitetu upravljanja apartmana u organizaciji kompleksa gde su i stanovale. Svi stanari su ih uvažavali i voleli da budu u njihovom društvu. Imale su onaj magnet koji privlači ljude i činile da se ljudi u njihovom društvu lepo osećaju. Ali Laura se osećala svake godine gore. Nije se mogla više nasmešiti kako je ranije umela. Njena tuga posle gubitka psa je bila vidljiva. Niko joj nije mogao pomoći, ni njena Lin. Svetlo je bilo stalno upaljeno u njihovom apartmanu ali nije mnogo pomagalo Lauri. Borila se sa sobom u mislima da li reći roditeljima istinu ili ostaviti situaciju takva kakva je. Mučila se puno. Njene plave oči izgledale su vlažne od puno suza koje je prolivala svakodnevno. Uvek tužne kada sam je srela.

Lin se ponašala kao da je sve u redu, ne želeći da pokaže koliko je zabrinuta za Lauru. Borila se prkosom i davala joj snagu da će sve proći i da će sve biti kao pre. Njih dve u savršenoj harmoniji sa pozitivnom energijom gledanja na svet. Nisu imale više obavezu da šetaju kuče pa su sve više bile u kući. Ponekad me je Lin zvala da šetamo zajedno po okolini. Da šetamo moje kuče i da se lepo ispričamo. Volela sam šetnje sa njom. Bila je kao biser u svetu. Puna razumevanja za sve teme o kojima smo pričale. Mudra i odmerena u svom ponašanju. Radovala sam se našim susretima i bilo mi je teško kada je mi je ponekad spomenula Lauru da se ne oseća dobro. I ja sam bila zabrinuta.

Desila se promena.Trebale su da se odselile u bolje uređen i veći apartman u istom kompleksu. Laura je bila zabrinuta da li će Lin prihvatiti selidbu jer bi to značilo da će ostati i dalje zajedno i ništa ne menjajući u njihovoj vezi. Pošto je Lin pristala da se presele Laura nije mogla da sakrije koliko je srećna. Ostaće i dalje zajedno i ništa se neće promeniti u njihovom harmoničnom braku. Voleće se i dalje kao i prvi put kada su se videle i osetile kao da se poznaju godinama. Zarumeneće im se lice i srce će im kucati jače kada se sretnu. Takva iskrena ljubav pomera planete. Laura i Lin su obavestile roditelje o njihovoj vezi i sve se promenilo na bolje. Nije više bilo strahova i patnji u njihovom životu. Njihove duše su ostale kao jedna i ništa ih više ne može razdvojiti na ovom svetu. Sve se razdanilo. Svetlost je obasjala Laurin život koliko god ga je trebala.

Menjale su vrata na plakarima i lustere. Uredile su apartman sa puno svetla i stila. Moj muž im je postavio parket u apartmanu. Ljubav je cvetala i bilo je divno videti ih zajedno kako se gledaju zaljubljeno ali pred drugima ne pokazuju njihovu fizičku privlačnost. Čista energija. Ne dodiruju se i ne ljube se. Bilo je lako družiti se sa njima. Šta se dešavalo u njihovoj spavaćoj sobi uvek je bila tajna i tako su mislile da treba i da ostane. Tako su odlučile. Ipak, njihovi pogledi su govorili više od reči. Njihova povezanost nije bila samo fizička nego je sijala u svojoj veličini. Toliko su se dobro slagale. Između njih i tišina je objašnjavala sve.

Viđala sam Lauru kako uživa u ležaljci okačenoj na dva drveta i čita knjige obasjana suncem kada je bio lep dan. Viđala sam Lin u šetnji po parkovima u okolini jer je volela da bude aktivna. Mačka je mirno spavala na ogradi njihovog dvorišta. Hranile su ptice koje su dolazile kod njih kao i male kolibre. Baštu su ukrasile veselim ukrasima i svake nove godine postavljale su divna svetleća laneta ispred njihovih vrata. Sve im je uspevalo. I cveće.

Mi smo se odselili iz kompleksa u drugi u istom gradu. Kao i svake godine zaželeli smo im novu godinu u sreći i veselju i one su nam odgovorile isto. Potpisale su se ponaosob. Sada se viđamo ređe. Čovek nekako nema vremena za prijatelje u ovoj zemlji. Vreme leti. Prolazi brzo. Trebalo bi ih pozvati na stoni tenis koji imamo u prostorijama zgrade da se igramo i budemo srećni, one sa svojim brakom i mi sa našim. Čujem, dolaze im roditelji ovoga leta u posetu. U Britanskoj Kolumbiji su dozvolili brakove i u nekim crkvama kakav je njihov. Zakazaće venčanje već iduće godine. Zvaću ih već sutra. Volim da su srećne. Nedostaju mi. Da se malo izložim njihovoj svetlosti.